Na kamaru!

Reko samo da pozdravim, bilo je opako jučer na sastanku «društva naša djeca», dok sam došla do birtije bila sam mokra skroz. Padala je neka glupa kiša a ja sam naravno ostavila kišobran kod kuće da ga ne izgubim. Imala sam ih 752 reklamna 13 kupljenih i još nekolicinu koje je neko ostavio kod mene u stanu i sve sam pogubila. Osto je samo jedan koji je za snijeg, da dobro ste čuli za snijeg. Naime to je ambrela s printom Janice Kostolomić koji sam mukotrpno žicala puna 4 dana na nekom Velesajmu, ta se ambrela nosi samo po snijegu i ne dira ju niko osim mene!
Ono mukotrpno žicanje nije za mene bilo takvo nego za nekog lika koji je radio na štandu i kojem sam jašila po glavi ta 4 dana. I bome kad je skužio i on (a i lud bi skonto) da je jedina opcija; zvat domara od petog paviljona, dovuć lotru, (srbi kažu merdevine lol) popet se dobra tri metra uvis na štand od OMV-a i skinit kišobran, svima nam je bilo lakše. On me nije više morao slušat a ja sam doma furala ambrelu.
I tako ja jučer, da sirota Jana ne pokisne odem vam bez kišobrana. Dodatak svemu: capnila sam šiške malo kraće, pa kad su povukle vlagu i počele se kovrčat ličila sam na mješanca kokera i bobteila. Svejedno bilo je dobro, 4 babe u birtiji, jedna tepsija i svaka svoju kuhaču u ruci, pa opleti po toj tepsiji i pelinkovcu. Kad smo se napričale prebacile se u Spunk (četvrtkom je Kizo pa je garantirana dobra svirka) i s tim kuvačama srkale dalje. Danas gibam za Slavoniju već sam spomenula da seka i stari imaju rođendan pa treba i to preživit a i prva rečenica u ovom postu nebi imala smisla da sad nastavim pisat.
Odo još zgotovit radni dan da mi se je duša mirna, uf malo sam pospana, čudim se da nema mamurluka, mora da je zafrig sinoć bio dobar. A sad pozdrav! biznis sastanak u 1. vraćam se doma trpam gaće u ruksak i road to hell!

P.S. inače ovo gore je pes od Bože Sušeca, ja sam ipak malo drugačije izgledala