Svi koji imaju sreće, molim dva koraka naprijed! March 21, 2007
Posted by kamara in Uncategorized.trackback
Koje usrano vrijeme! Baš mi i nije dobro sjelo na ovu gripicu koju još lagano vučem. Zadnjih par sati baš razmišljam o sreći. Obzirom da su sati sitni, a ja sretna nije ni čudo 
U stvari ne kontam baš da li sam ja sretna ili ne (inače smatram da jesam) nego onako faktički jel postoje oni koji imaju sreće i oni koji nemaju? I da li se to uopće može tako podijelit kao: “ajmo u vrstu, pa svi koji imaju sreće molim dva koraka naprijed”? Mislim, činjenica je da ako promatraš par stvari, bića ili koječega i ako ih uspoređuješ, možeš ih zbilja podijelit na one što imaju ili su imali i one koji nemaju ili nisu imali sreće. I onda meni krće zbrka….
Evo za primjer gledam svoje grbave prste na ruci. Na desnoj sam polomila sve osim palca, i to u šusu - odjednom. Pa me sad zanima jel taj Palac imo sreće il’ koji k..? Il sam ja imala sreće pa nisam prebila i Palac i ostale Prste lijeve ruke? E sad ako Prsti imaju neki socialni život sami među sobom (recimo ;)) pa se jedni pred drugima prave važni pa ispadne da je super stvar “biti prebijen” i onda se kurče jedni drugima u stilu: “E stari znaš kad je mene ova prebila,ccc… čoeče na dva mjesta sam puko. Mjesec dana gipsa!” Pa onda ovaj drugi njemu kaže: “ ma da al ja… pa ja sam jednom ubo u govno e to ti je muka” i šta onda šta??…onda je Palac običan papak, sroljo, mlitavac! Najveća dogodovština mu je da je ustopo Zlatka Kramarića, a on čak više nije ni gradonačelnik! Činjenica je da ga je zbilja ustopo dok je Zlajo bio na toj funkciji nestat će, mlade generacije Prstiju uopće ne prate politiku, malo je takvih… Prstićice uopće ne padaju na intelektualce i ako se pod hino ne prebije nikad neće zahaltat neku zgodnu. Još ako dobije neku groznu bradavicu e onda zbilja Palac nema sreće!
Ono što ja u vezi same sebe smatram je da sam zbilja sretna, onako u globalu čak i presretna. Al ope mislim da svu tu sreću nekako odradim zaslužim il šta ja znam…
Nikako nebi htjela da me neko smatra “Srećkovićkom”, brijem da je to čak neka negativna konotacija. Kad se kaže da neko ima sreće odmah mislim nešto kao “ma krumpiraš, jebote taj ima sreće”
Ako se gleda da sam u dobi od 4 godine pala u koto kipuće vode i ostala živa, i bez ožiljaka ( pusa na nebo anđelu Fajzi!), preživila rat zajedno s cijelom obitelji, financijski neovisna (potpuno od punoljetnosti), našla nekog divnog dečka i doživila 25-u onda sam imala sreće.
A ako se gleda da nisam završila faks (ok, nisam se baš ni napatila učeći), nisam kreditno sposobna, nisam kćer nekog bogataša koji bi joj sredio i faks i poso i kredit i nisam dobila na lotu e onda baš i nisam imala sreće.
Pa sad ako netko može, nek prosudi jesam li srećkovićka-krumpiraš-lopatar il sam pehist ko pehar na Grand slam-u?
…………………………………..
E sad sam pročitala post i skontala kak sam zabrazdila, neću ga obrisat. Nek me podsjeća o kojim ja glupostima razmišljam u 3 ujutro. Đizs koja bena i kakvo baljezganje??!!!
Kažu da se bolje rodit bez kurca nego bez sreće jer ako maš sreće i kurac će ti narast.
Ma ja bi popizdila da sam srećkovićka i da mi kita naraste, voli bit žena i bila bi totalno nesretna s tim u gaćama.
Ugl. ‘ko god ima dve ruke i dve noge i mrvu zdrave pameti ima sreće (ako ovo ne pročita!).
Eto šta je nama naša borba dala! (pogledajte ove se dve čine presretne dok pjevuše)
A ja si odo za kaznu prebit palac pa spavat!
Ej, kamaro, gripu prelezat obvezatno! Inace se vrati s kamatama…i to lihvarskim! Ma, znas to i sama…
A sto se tice srece, to ti sve ovisi o kutu gledanja…s jedne strane, jebat ce te reuma na tim prstima gadno kad omatoris, s druge strane, bar ces uvijek znat kad ce kisa i snijeg i kad ce zaladit. I to je nesto!
A kao sto si i sama zakljucila, da imas srece, narasto bi ti pisho, posto nije, narast ce ti samo brkovi, dakle - nemas srece. Sori! :)))
Lolcina skoro iskipala nesicu u krilo!
Imas poz od gospodina B. (jos od pretproslog vikenda)
Prste lomim, ruke mi kvrgave a?:)
Eee kamaro kamaro!
A da sad pocnem o sreci pricat, ne znam, bolje mir-na berend:)
Pravo ti Lalinjo kaze za reumu, zajbana to stvar, eo ja sam jednom onomad pishu iskrenio i evo sad svaki put otekne junacki kad neka dobra tzura prodje pored mene! Esi vid’la zla! :)))
Sjedim ja tak u nasoj birtiji (Sfera) i pored mene jedan davitelj (protiv davitelja) i poceo on onu klasicnu pricu: “Boli tebe kurac, ti radis vani, imas paaaara, ovo ono” - mislim si ja “BOLI TEBE KURAC, mama ti u tridesetima jos pere ves i kuva i budi te na poso picka ti maternicina!”.
Ja bi bijo spretan da meni neko kuva i pere i slaze i da me dize, sto izmrtvih sto iz kreveta svaki dan. Ali neeema, ajde Dule sve sam - moras bit odgovoran i sranja.
Jebemti srecu!
E koja bena pa ja sam vas dvojicu pomiješala. Eto kak se brinem za svoje čitatelje. Sory ekipa tolko vas je da nemrem sve popamtit;)
Jutros sam vrisnila od smijeha kad sam pročitala Laletovu konstataciju o brkovima (prvi blic mi je bio moj stari, onda vas dvojica u Laletovom rođendanskom postu gdje oni njegovi čatrljci… looooool, pa da mi takvi narastu zaposlili bi me u cirkusu )
Iz zamjene slijedi- da je gosp. Mario-bario pozdravio Dukarića.
@dule- dijagnoza vezana za iskrenutog”pishu” :
-dok god otiče na dobre cure znači da si ga iskrenio na pravu stranu. Ako počne oticati na dečke.. hm mislim da je iskrenut na krivu stranu i amputacija će biti neizbježna
Vezano za davitelja, ja sam se takvih isto naslušala, što je smiješno jer Zg i nije tako stran, a opet svi misle da ti je divno. Dok sam radila u kazalištu svi su mislili da zarađujem ko Greta Garbo, a ja vukla scenu i rasvijetu i ljubila dupe svima za siću, isto bilo i dok sam konobarila, novinarila, strvinarila il šta ja znam. Uvijek misle da mi je poso jeeeebena lova još jebenija. Zato sad dolazim ko filmska diva, ili uđem na veelika vrata u birtiju ili se neprimjetno zavučem doma i uživam u obitelji. I naravno ne odgovaram na pitanja novinara (kak si šta radiš itd), samo smajl i pusa obožavateljima.
A ok zamjena za poslove koje davitelju obavlja mama, je ona neka na koju onaj iskrenuti otekne ;))
Sretno!
Svaka čast Hrpice, sjajna ti je poslovica o sreći i курцу. (Ovo sad glumim pristojnost, pa kao da sam ga rekao na latinskom) Prvi put sam je čuo, a taman sam pomislio da sve znam. (Oće to kad si mator)
A dobro bi i meni došlo kad bih imao više sreće … ili barem češće